Story Highlights
- Na današnji dan 1821. godine u Parizu je rođen jedan od najvećih francuskih pesnika 19. veka Šarl Bodler. Njegovu zbirku pesama „Cveće zla" mnogi književni kritičari smatraju najvećim lirskim delom 19. veka.
Šarl Bodler je bio francuski pesnik, preteča i utemeljitelj modernizma rođen u Parizu 1821. godine.
U osamnaestoj godini, Bodler je opisan kao „uzvišen karakter, ponekad veoma mističan, a ponekad veoma nemoralan i ciničan”. Bio je neodlučan kada je reč o njegovoj budućnosti. Njegov očuh je za njega imao u planu karijeru u pravu ili diplomatiji, ali Bodler je odlučio da se posveti književnoj karijeri.
Bodler je često posećivao prostitutke i u tom periodu se zarazio gonorejom i sifilisom. U nadi da će uspeti da ga promeni i napravi čoveka od njega, očuh ga je poslao na putovanje u Indiju 1841. godine, uz nadzor bivšeg mornaričkog kapetana. Bodlerova majka je bila tužna zbog njegovog neprimernog ponašanja.
To naporno putovanje nije uticalo da Bodler skrene misli sa književne karijere niti da promeni svoje ponašanje i životne stavove, tako da je dogovoreno da pomorski kapetan vrati Bodlera kući. Sa putovanja se vratio kući bogatiji za mnoga iskustva (jedno od njih je jahanje slonova) i sa impresijama vezanim za more, jedrenje i egzotične luke, što je kasnije iskoristio u svojoj poeziji. Bodler se vratio u Pariz nakon manje od godinu dana odsustva.
Na žalost njegovih roditelja, bio je rešen više nego ikada da nastavi svoju književnu karijeru. Uskoro se vratio recitovanju svojih neobjavljenih pesama i uživao je u dodvoravanju njegovih umetničkih vršnjaka. U dvadeset prvoj godini, dobio je veliko nasledstvo, preko 100.000 franaka i četiri parcele zemljišta, ali je većinu tog bogatstva potrošio u roku od nekoliko godina.
Bodler je postao poznat u umetničkim krugovima kao kicoš i rasipnik. Kupovao je knjige, a umetnička dela i antikvitete nije mogao da priušti sebi. Bodler je 1857. godine objavio svoju najpoznatiju zbirku Cveće zla.
Poslednje dve godine svog života proveo je polu-paralisan u Briselu i Parizu, gde je i umro 31. avgusta 1867. Bodler je sahranjen u Parizu.
Ostali događaji na današnji dan:
1553. Umro je francuski književnik Fransoa Rable, jedna od najistaknutijih ličnosti francuske renesanse. Njegov satirični roman “Gargantua i Pantagruel” ubraja se među najznačajnija renesansna dela.
1626. Umro je engleski državnik, pisac i filozof Frensis Bekon. U vreme vladavine kralja DŽejmsa I Stjuarta bio je lord kancelar od 1618. do 1621. (“Eseji ili saveti etički i politički”). Njegov “Novi organon” snažno je uticao na formiranje novovekovne eksperimentalne nauke.
1683. Francuski istraživač Rober Kavalije de la Sal proglasio je deo teritorije u Americi francuskim posedom i nazvao je Luizijana u čast kralja Luja XIV.
1807. Austrijska vojska savladala je Ticanovu bunu, ustanak sremskih seljaka, koji je počeo 3. aprila pod vođstvom Teodora Avramovića Ticana. U pobuni je učestvovalo 15.000 seljaka iz 45 sela. Tican je uhvaćen i pogubljen krajem 1807. godine.
1821. U Parizu je rođen jedan od najvećih francuskih pesnika 19. veka Šarl Bodler. Njegovu zbirku pesama “Cveće zla” mnogi književni kritičari smatraju najvećim lirskim delom 19. veka.
1865. Završen je četvorogodišnji građanski rat u SAD nakon što se general konfederalnih snaga Robert Li predao komandantu armije Unije Julisizu Grantu. U ratu je poginulo više od 600.000 ljudi.
1906. Velika Britanija i Francuska su potpisale konvenciju o nezavisnosti Sijama (Tajland).
1926. Rođen je Hju Hefner, američki publicista, izdavač magazina “Plejboj” koji je pokrenuo u decembru 1953. sa tada nepoznatom Merlin Monro nagom na naslovnoj strani.
1928. U Turskoj, nakon reformi Kemala Ataturka, islam je prestao da bude državna religija.
1940. Nemačke trupe napale su Dansku i Norvešku u Drugom svetskom rat.
1948. Jevrejska milicija napala je arapski grad Deir Jasin na području današnjeg Izraela. Ubijeno je 100 Arapa, a ostali su prisiljeni da napuste grad.
1959. Umro je američki arhitekta Frenk Lojd Rajt, jedan od tvoraca moderne funkcionalne arhitekture. Prvi je u SAD upotrebio armirani beton. Projektovao je Gugenhajmov muzej u Njujorku i hotel “Imperijal” u Tokiju.
1969. Francusko-britanski supersonični putnički avion “Konkord” obavio je prvi let, od Bristola do Ferforda u Engleskoj.
1974. Indija, Pakistan i Bangladeš potpisali su sporazum o repatrijaciji ratnih zarobljenika.
1977. Komunistička partija Španije legalizovana je nakon 38 godina zabrane delovanja u vreme Frankovog režima.
1988. Li Peng je imenovan za premijera Kine.
1990. Posle 40 godina vladavine komunista, na izborima u Mađarskoj pobedio je Mađarski demokratski forum.
1991. Gruzija je proglasila nezavisnost od SSSR-a.
1991. Savet bezbednosti UN doneo je odluku o slanju 1.440 pripadnika mirovnih snaga za nadgledanje iračko-kuvajtske granice i povlačenja američkih snaga iz južnog Iraka.
1992. Sali Beriša izabran je za prvog nekomunističkog predsednika Albanije posle Drugog svetskog rata.
1995. Peruanski predsednik Alberto Fudžimori osvojio je drugi petogodišnji mandat na prvim mirnim predsedničkim izborima u Peruu od 1980. godine.
1998. U paničnom stampedu islamskih hodočasnika u Saudijskoj Arabiji poginulo je 119 vernika iz više zemalja.
1999. Pobunjeni vojnici su na aerodromu u Nijameju ubili predsednika Nigera Ibrahima Barea Mainasaru.
2002. Pod snažnim pritiskom SAD Izrael se povukao iz dva palestinska grada, a sukobi su nastavljeni u izbegličkom kampu u Đeninu, u Zapadnoj Obali.
