Irena Kiri rođena je 12. septembra 1897. u Parizu kao ćerka Marije i Pjera Kiri. Irena je u velikoj meri pratila stope svojih roditelja po pitanju obrazovanja i kasnijeg rada. Studije je počela na Sorboni 1912. godine, a 1925. doktorira na temu alfa čestica izračenih iz polonijuma.
Godinu dana kasnije, 1926., udaje se Frederika Žolija koji će joj biti ne samo bračni već i istraživački partner. Oboje su bili veoma zainteresovani za oblast nuklearne fizike, pogotovu za prirodnu i još slabo istraženu veštačku radioaktivnost. Ovo je usmerilo istraživački pravac para. Za zajednički rad, 1935. dodeljena im je Nobelova nagrada „za sintezu novih radioaktivnih elemenata”.
Nakon ovog uspeha, 1938., objavila je i vrlo važan rad u vezi sa dejstvom neutrona na teška jezgra. Na ovom radu, koji je objavljen u Zborniku radova Francuske akademije nauka, asistent, potpisan i kao koautor, bio joj je srpski fizikohemičar Pavle Savić. Ovaj rad mnogi smatraju jednom od važnih prekretnica u otkriću nuklearne fisije, jer je prilikom izvođenja eksperimentalnog dela dvojac istraživao veštačke radioelemente dobijene izlaganjem uranijuma sporim neutronima. Između ostalog, njih dvoje su uspešno dobili ali ne i identifikovali izotop lantana poluživota 3,5 sata.
Irena Žolio-Kiri je bila izvrstan akademik. Jedan period počev od 1936. bila je francuski državni podsekretar za pitanja naučnih istraživanja, a 1937. postaje redovni profesor Fakulteta nauka u Parizu. Nakon Drugog svetskog rata, u periodu između 1946. i 1951, bila je član francuske Komisije za atomsku energiju, i učestvovala je u izgradnji francuskog nuklearnog arsenala.
Osim akademika i državnice, Žolio Kiri je bila borac za prava žena i član Nacionalnog komiteta Unije francuskih žena. Bila je članica Svetskog mirovnog veća, jedne od najranijih mirovnih organizacija, zatim mnogih naučnih organizacija a dobila je i počasne doktorate brojnih univerziteta. Proglašena je za oficira Legije časti.
Irena Žolio-Kiri preminula je 17. marta 1956. u Parizu od posledica leukemije koju je dobila zbog prekomernog izlaganja radijaciji tokom istraživačkog rada. Ona i Frederik imali su dvoje dece.
Ostali digađaji na današnji dan:
45. p.n.e. Julije Cezar je, u bici kod Munda u Španiji, teško porazio snage predvođene dvojicom sinova Gneja Pompeja Velikog, koji su izgubili više od 30.000 vojnika.
180. Umro je rimski filozof i car Marko Aurelije, koji je tokomvladavine od 161. suzbio germansku invaziju na Rimsko carstvo, pojačao kontrolu nad provincijama, sproveo reforme u građanskom pravu i osnivao škole. Po delu “Meditacije” svrstava se među najznačajnije predstavnike poznog stoičkog eklekticizma. Njegov bronzani konjanički spomenik na Kapitolu u Rimu jedno je od najmonumentalnijih dela rimske antičke skulpture.
1190. U Jorku, u Engleskoj masakrirano je više od 500 Jevreja.
1526. Francuski kralj Fransoa I oslobođen je iz ropstva. Kralj je zarobljen u februaru 1525, kada je, kod italijanskog grada Pavije, španska armija predvođena markizom od Peskare pobedila francusko-švajcarske trupe pod njegovom komandom.
1649. Engleski parlament raspustio je Dom lordova (Gornji dom) u vreme vladavine Olivera Kromvela , pobednika u građanskom ratu u kojem je 1648. poražen kralj Čarls I.
1861. Parlament ujedinjene Italije proglasio je kraljevinu, a Vitorija Emanuela II kraljem Italije.
1921. U Poljskoj je proglašen ustav kojim je uvedena parlamentarna vladavina.
1938. Rođen je ruski baletski igrač Rudolf Nurejev, jedna od najvećih zvezda svetske baletske scene 20. veka. Na Zapad je emigrirao posle gostovanja u Parizu u junu 1961. Upamćen je po glavnim ulogama u mnogim baletima, među kojima su i “Labudovo jezero”, “Žizela” i “Petruška”.
1944. Napadom više od 200 bombardera na ciljeve u Beču počelo je savezničko bombardovanje Austrije u Drugom svetskom ratu.
1948. Velika Britanija, Francuska i zemlje Beneluksa (Belgija,Holandija i Luksemburg) potpisali su Briselski ugovor o 50-godišnjem savezu protiv oružanih napada u Evropi i o ekonomskoj, socijalnoj i vojnoj saradnji, što se smatra zametkom Evropske unije.
1958. Iz Kejp Kaneverala SAD su lansirale u orbitu oko Zemlje “Vangard I”, drugi američki satelit.
1963. U erupciji vulkana Agung na indonežanskom ostrvu Bali život je izgubilo najmanje 11.000 ljudi.
1968. Ispred američke ambasade u Londonu izbio je sukob između policije i demonstranata koji su protestovali protiv Vijetnamskog rata. Uhapšeno je 300 demonstranata, a 90 policajaca je povređeno.
1969. Golda Meir, blizak saradnik Ben Guriona u borbi za stvaranje države Izrael, postala je prva žena premijer Izraela. Zbog nesuglasica u koalicionoj vladi 1974. je podnela ostavku.
1991. Većina sovjetskih građana izjasnila se na referendumu za očuvanje saveza država pod novim imenom Zajednica Nezavisnih
Država.
1992. Eksplozija automobila-bombe raznela je zgradu izraelske amabasade u Buenos Ajresu. Poginulo je 29 ljudi, a ranjeno 252.
1992. Na referendumu u Južnoj Africi belci su nadmoćnom većinom podržali reforme za okončanje sistema aparthejda.
1995. Vojska Azerbejdžana je, nakon žestokih borbi, ugušila dvodnevnu policijsku pobunu u severnim predgrađima glavnog grada Bakua. Pobunu protiv protiv predsednika Gajdara Alijeva predvodio je zamenik munistra unutrašnjih poslova Rovšan Javadov.
1996. Talas pljački i podmetnutih paljevina zahvatio je Grbavicu, dva dana pre nego što je to poslednje srpsko predgrađe u Sarajevu, u
skladu s Dejtonskim sporazumom, predato policiji Federacije BiH.
1998. Džu Rongđi, vrhunski kineski ekonomista ireformator postao je premijer Kine.
1999. Šest članova Međunarodnog olimpijskog komiteta izbačeno je iz te institucije zbog primanja mita za Zimsku olimpijadu 2002.
2000. U Ugandi, 530 ljudi, članova sekte “Deset božijih zapovesti” izvršilo je kolektivno samoubistvo spaljivanjem u crkvi.
2002. Umro je Van Tien Dung (84), komandant severno-vijetnamskih snaga koje su osvojile Sajgon, što je bila finalna pobeda i kraj tridesetogodišnjeg američko-vijetnamskog rata.
2003. Predsednik Donjeg doma britanskog parlamenta Robin Kuk podneo je ostavku, izražavajući time protest protiv zahuktavanja rata u Iraku.
2003. U 13-minutnom govoru iz Bele kuće Predsednik SAD Džordž Buš postavio je ultimatum iračkom predsedniku Sadamu Huseinu da u roku od 48 sati napusti Irak sa svojim sinovima, ili će se u protivnom suočiti sa ratom.
2004. Na Kosovu su izbile masovne demontracije Albanaca, povodom utapanja dvojice albanskih dečaka u reci Ibar, kod sela Čabra, koje su potom prerasle u dvodnevno nasilje tokom kojeg je 19 lica ubijeno (11 Albanaca i osam Srba) a povređeno više od 900 osoba, među kojima su i pripadnici međunarodne i kosovske policije. Uništeno je ili oštećeno oko 800 kuća na Kosovu, 34 crkve i manastira, a više hiljada Srba je napustilo svoje domove. Zbog napada na srpske enklave u gradovima u Srbiji izbili protesti više hiljada ljudi, a u centru Beograda i Niša zapaljene su džamije.
2004. Bivši ministar unutrašnjih poslova Poljske Česlav Kiščak osuđen je na četiri godine zatvora, uslovno na dve, jer je, tokom sloma pokreta “Solidarnost” 1981. po njegovom naređenju policija otvorila vatru na rudare u katovičkom ugljenokopu “Vujek”, što je izazvalo smrt devet i ranjavanje 25 rudara. On je prvi visoki funkcioner komunističkog doba osuđen za neki zločin.
2005. U Madridu je uklonjena jedina preostala statua bivšeg španskog diktatora, generala Franciska Franka. On je 1936. pokrenuo oružanu
pobunu protiv vlade republikanaca, a gradjanski rat u toj zemlji trajao je tri godine. Njegovom smrću 1975. stvorili su se uslovi za ponovno uspostavljanje demokratije u zemlji i povratak španskog kralja Huana Karlosa u zemlju.
2006. Umro je Oleg Kasini čuveni modni kreator koji se proslavio kreacijama koje su Žaklinu Kenedi učinili najglamuroznijom prvom damom SAD.
