Umesto sirovog povrća, naši preci počeli su da jedu meso koje su omekšavali udarcima raznim alatima, a ta promena u ishrani, promenila je naš izgled, ali i mozak.Prema tvrdnjama naučnika, zahvaljujući prelasku na omnivorstvo, naša lica, zubi i vilice su se smanjili, dok su nam mozgovi i tela postali veći, piše Dejli mejl.
Do promena je došlo jer smo iz mesa mogli da dobijemo više kalorija, nego iz korenja, voća i povrća. Više nam nisu bili potrebni veliki kutnjaci i jake vilice da žvaćemo hranu.
Ranije su naučnici smatrali da je termička obrada hrane našim precima omogućila da se razviju u savremene ljude, ali je problem s ovom teorijom taj što je kuvanje postalo rasprostranjeno tek pre 500.000 godina, mnogo posle našeg gubljenja “majmunolikog” izgleda.
Jedan od autora rada Danijel Liberman, profesor biologije, objašnjava da smo tada razvili i (najjednostavniju) tehnologiju za omekšavanje mesa, njegovo sečenje i usitnjavanje povrća.
Naši najbliži srodnici šimpanze, koji su prvenstveno biljojedi, dnevno provode i po 11 sati žvaćući hranu, iako je povremeno i omekšavaju kamenjem.
Zamislite da odete da lovite antilopu, ali se na kraju vratite praznih šaka. To se ranim ljudima često dešavalo. Šimpanze tako ne bi preživele. Morale bi i po celu noć da provedu jedući – kaže Liberman.
Kako bi testirao teoriju, on je sa kolegama sa Harvard univerziteta hranio ispitanike komadićima sirovog kozjeg mesa, sirovim šargarepama i cveklom, kako bi simulirao paleolitsku dijetu, kakvom su se hranili naši preci.
Naučnici su otkrili da je jedna kalorija termički neobrađenog kozjeg mesa zahtevala 39 odsto manje žvakanja, i 46 odsto manje snage za pripremanje za gutanje, u odnosu na šargarepe i cveklu.
Takva ishrana sačinjena od jedne trećine sirovog mesa, sečenog kamenim oruđem, zahtevala je ukupno 17 odsto manje žvakanja i 26 manje snage.
